Boban Stojanovic: "Europa ist immer noch konservativ!" / "Europa je još uvijek konzervativna!"

Boban Stojanovic (Foto: Milan Josipovic / greybox.rs)

Boban Stojanovic (Foto: Milan Josipovic / greybox.rs)

Das deutsche Männermagazin GQ startete die Aktion „Gentlemen gegen Homophobie„, in der sich prominente Hetero-Männer küssen, um Zeichen gegen ungewünschte Richtungen zu setzen, die sich aktuell abzeichnen: Putin segnet kurz vor den Olympischen Winterspielen ein Gesetz gegen Homosexuelle ab, das jüngste EU-MItglied Kroatien verabschiedet durch Volksentscheid die Verankerung des christlichen Ehemodells in der Verfassung und stimmt somit gegen die gleichgeschlechtliche Ehe. Aktuell läuft in Baden-Württemberg eine Petition, die ein Realschule-Lehrer ins Leben gerufen hat, gegen die Pläne von Rot-Grün, nach denen ab 2015 Homosexualität ausführlicher im Unterricht behandelt werden soll. Vor einigen Tagen hat sich der ehemalige Nationalspieler Thomas Hitzlsperger als erster Fußballer in Deutschland öffentlich zu seiner Homosexualität bekannt, um sein persönliches Zeichen gegen diese Ereignisse zu setzen: „Es ist für meine Familie und mein Umfeld unwichtig, dass ich über Homosexualität spreche, es ist nur wichtig für die Leute, die homophob sind, andere ausgrenzen aufgrund ihrer Sexualität. Und die sollen wissen: Sie haben jetzt einen Gegner mehr.“

Boban Stojanovic aus Belgrad kann nachvollziehen, was Hitzlsperger zu seinem Coming Out bewegte. Der serbische Aktivist, der seit  2009 Gay Prides in Belgrad organisiert, ist der erste, der sich in Serbien öffentlich zu seiner Homosexualität bekannt hat. Im Interview spricht er über seine Entscheidung des Coming Out, sein Kampf für Rechte der LGBT, die ständige Angst um sein Leben und Putin, der seiner Meinung nach nicht homophob ist.

Das komplette Interview in deutsch unter GQ Online:  Boban Stojanovic: „Europa ist immer noch konservativ“

Mehr zu Mundpropaganda auf GQ Online und Facebook!

Boban Stojanovic: “ Putin nije homofob“

Boban Stojanovic (Foto: Milan Josipovic / greybox.rs)

Boban Stojanovic (Foto: Milan Josipovic / greybox.rs)

Srpski aktivista Boban Stojanovic je prvi, koji se odlucio javno za Coming Out. Bori se za prava i ravnopravnost od LBGT i njihovu integraciju u srpsku zajednicu. U intervju govori o svojoj odluci za Coming Out, stalnom strahu za svoj zivot i Putin, koji po svom misljenju nije homofob:

U Hrvatskoj ima novi zakon, koji je protiv Gay-vjencanja i voting je pokazao, da je homophibia jos jako presentativna! Jeli bilo iznenadno za tebe?

Postojanje zakona koji daju veća prava LGBT osobama svakako je dobro, ali da bi se svi ti zakoni primenjivali potrebno je da se kreira kulturna klima koja to omogućava. Zemlje Balkana su i dalje prilično siromašne a demokratije su još uvek mlade. Kulturološki, ljudi se ovde još uvek bave životima drugih i kada sve te činjenice stavimo na jedno mesto, postaje jasno zašto postoji toliki nivo predrasuda prema različitim ljudima, a među njima i prema LGBT zajednici. Upravo to pokazuju i razultati referenduma u Hrvatskoj: pravni okvir je dobar, ali još puno mora da se radi na promeni svesti građana kako bi prihvatili činjenicu da svi moramo da imamo ista prava. U svakom slučaju, iako Zakon nije prošao, u Hrvatskoj je otvorena jedna velika i važna tema, a vreme će učiniti svoje.

Zasto je homophobia jos uvijek tako dominantna u Europi, cak i u Francuskoj,  u zemlji rodjenja revolucije i „liberté, égalité, fraternité“? Koliko ima stvarno slobode za Homoseksualce?

Mislim da su LGBT prava novo sredstvo hladnog rata između država. Na njima države pokazuju svoju moć. Ne verujem da je sam Putin toliko homofobičan, koliko verujem da je stogodišnjom zabranom Prajda i promocije LGBT prava pokazuje svoju moć Zapadu. Kao i vlasti u Srbiji. Najteže je identifikovati se sa LGBT osobama. Neko može da razume drugog na osnovu vere i nacije, čak može da se identifikuje i u pogledu invaliditeta, ali niko ko nije LGBT ne želi da razlišlja o tome kako je biti seksualno ili rodno drugačiji. LGBT prava jesu vrhunac slobode, ali se baš zbog toga nužno dovode u vezu sa seksom, razvratom, nečim što ne mora da se zna javno, a ne treba zaboraviti da je Evropa i dalje prilično konzervativna.

Ti zivis u Beogradu, glavnom gradu u Srbiji. Sjecam se slika prve Gay Parade, gdje je 150 homoseksualaca nastradalo kroz nacionaliste.  Zasto si se odlucio za Outing?

To je bio jedini mogući izbor. Ja sam po prirodi otvorena osoba i volim da sa ljudima razgovram o mnogim stvarima.Volim da pričam ako sam zaljubljen, ako nekog volim, ako mi se u vezi desava nesto lepo ili manje lepo. Volim da pričam sve o čemu pričaju drugi ljudi. Da nisam napravio coming out morao bih da lažem, da se krijem, da komplikujem život dodatno.

Kako su bile prve reakcije od familije i drugova?

Nikada nisam krio svoju seksualnost, ali nisam umeo da je imenujem. Kada sam bio tinejdžer, korišćena je reč „homoseksualac“ koja je zvučala suviše klinički. Znao sam da sam ja u redu, ali mi je čitava okolina slala signale da je to nešto nenormalno i da je vezano za neke poremeđaje. Prvi pravi coming out napravio sam sestri od strica tako što sam dva dana i dve noći pisao lažni dnevnik u kome sam napisao sam „mislim da sam homoseksualac“. Dao sam joj da to pročita, ona je rekla da je već znala, i rekla da joj je to OK. Međutim, tokom priprema za Prajd 2013.godine pozvala me telefonom i rekla da me se stidi i da ne treba da idem tako javno jer njoj dobacuju na ulici. Uvek polazim od toga da ko mi nije prijatelj zbog toga što sam gej, da mi svakako ne bi bio prijatelj. Zbog toga što se bavim aktivizimom, moji roditelji su u stalno strahu i izloženi su pritiscima okoline. Sa mamom se nisam video skoro devet godina, ona ne može da prihvati da sam se javno autovao i da sam neprestano prisutan u medijima. To doživljava kao neku vrstu sramote.

Kako izdrzis represalije od strana nacionalista? Jeli se moras ponekad bojati zivjeti u Srbiji kao gay?

Bojim se svakodnevno, a strah je postao deo mog života tako da ga i ne primeđujem. Ne izlazim u grad kada su neke važne utakmice ili javni događaji. Pazim ko mi dolazi u susret, pređem sa druges strane ulice ako mi prilazi grupa sumnjivih likova. Život u neprestanoj kontroli je represivan. Glavna poruka je da je OK biti gej izmedju svoja četiri zida, ali s obzirom na to da je moj stan je nedavno napadnut od strane jedne neonacističke grupe, ižvrljan je grafitima a na prozor spavaće sobe bačen mi je molotovljev koktel sa idejom da me na taj način namame da izađem napolje i da me pretuku.

Sada se boris za prava. Kako? I kako ti se moze pomoci?

Najbolje način da se neko bori za svoja prava je da bude to što jeste, da ne politizuje mnogo i da remeti sistem. A sistem može da se remeti na mnogo načina. Ja sam odabrao da budem javan, da govorim, pričam, pojavljujem se u javnosti kad to mogu. Mislim da je zauzimanje prostora važno. Učestvovao sam u veoma popularnom rijaliti programu Veliki brat i nakon toga postao sam neka vrsta javne ličnosti koju pozivaju na različita javna dešavanja. Srbija nema nijednu poznatu osobu koja se bavi javnim poslom a koja se deklarisala kao LGBT osoba, tako da je zauzimanje svakog mesta važno. Od nedavno, odlučio sam da na takve događaje vodim i one LGBT ljude koji nemaju problem da se pojavljuju javno. Pre neki dan sam na jednu veoma popularnu žurku poveo svoju trans drugaricu i mediji su pisali kako izgleda fenomenalno i kako je bila zvezda večeri. Za mene je to velika stvar.

U Njemackoj je aktuelna kampanja „Mundpropaganda – Gentlemen against Homophobia“, u kojoj se prominentni njemacki hetero-muskarci ljube protiv homophobia. Je li bi se takva kampanja mogla pokrenuti u Srbiji?

Sve što može da skrene pažnju u pozitivnom smislu je dozvoljeno.Mislim da je kampanja sjajna i da zaista dovodi u pitanje brojne predrasude koje postoje i u Nemačkom društvu, verujem. Jedina uspešna kampanja desila bi se kada bi se udružio LGBT pokret, javnost, mediji i institucije. Jedni bez drugih ne možemo i to bi poslalo jedinstvenu poruku da su LGBT ljudi jednaki kao i svi drugi. Nažalost, politika i institucije time ne žele da se bave. Javnost se ograđuje, a sa takvim stavom mediji mogu da rade šta im je volja. Najznačajnije u ovom trenutku je da ojača LGBT zajednica, da ima što više autovanih osoba koje će u svom mikro okurženju da inicijaraju razumevanje koja nam je potrebno kao preduslov da bi nas drugi čuli.

Jako si aktivan u borbi za ljudska prava i za gay-pokret u Srbiji. Sta bi se trebalo desiti, da se gay ne bi trebali plasiti zivjeti na Balkanu?

Potrebno je da prestanemo da se plašimo, da mrzimo jedni druge i da mrzimo sebe. Ljudi na ovim prostorima su suviše dugo ponižavani na svaki način i jedini način da osećaju da se neko njima bavi je kada veruju da ih neko mrzi. Kada bi bilo više ljubavi na svim nivoima: ljubav prema poslu, ljubav prema ulici u kojoj živiš, ljubav prema lepim stvarima koje te okružuju, tada bi mnogo više ljubavi i mira bilo među ljudima.

 

Das könnte Dich auch interessieren...

Schreibe einen Kommentar

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert.